Proces sušenja eliminiše rizik od parazita, bakterija i patogena koji se često unose živom hranom. Dobijate svu prirodnost ribljeg obroka, ali bez brige — uz dug rok trajanja, jednostavno skladištenje i lako doziranje.

Za koga je namenjeno

• Vodene kornjače i drugi mesojedni gmizavci
• Krupne akvarijumske ribe predatori (veliki ciklidi, arovane, somovi)
• Može poslužiti i kao poslastica za mačke

Hranite nekoliko puta dnevno u manjim porcijama, onoliko koliko vaši ljubimci brzo pojedu. Uz pravilno doziranje voda ostaje bistra i čista. Napomena: kod osetljivih osoba kontakt sa ribljim proteinima može izazvati alergijske reakcije.

Као и све агаме, карактерише их велика и јака троугласта глава, са карактеристичном брадом. Здепасто и масивно спљоштено тело прекривено је меким бодљама које су по ободу стомака израженије. Претежно су светло браон-беж боје, при чему на леђима имају карактеристичну шару која може да се разликује зависно од варијације (морфа). Расту до величине од 45-60 центиметара (зависно од пола, генетике и услова. Код ове врсте агаме, брада се надува и поцрни ако се осећају угрожено, или када се мужјак удвара женци пред парење. Бодље им се налазе око главе и дуж тела, али при притиску се померају тако да не може доћи до повреде. Код ове врсте гуштера, реп не може да отпадне нити да се regeneriše као што је уобичајено код осталих гуштера.

Брадате Агаме настањују сушне делове Аустралије, углавном суптропска подручја и пустиње. Већину времена проводе сунчајући се на стенама и камењу, а када је температура превисока крију се испод камења или земље. Аустралија је шездесетих година прошлог века забранила трговину дивљих уловљених јединки.

Брадате агаме су сваштоједи, исхрана им се састоји од инсеката, воћа и поврћа. Док су млади, одбијају првих неkолико месеци биљну храну, а неке јединке преферирају неку одређену врсту и никада не поједу друге врсте биља. За јединке^[3] које се држе као кућни љубимци треба водити рачуна о храни која им се нуди. Треба пазити да се не даје кисело воће, купус и неке друге врсте поврћа тешке за варење. Суплементи су један од битнијих фактора у исхрани. Док су младе,калцијум треба давати уз сваки други оброк, а два пута недељно уместо калцијума користити витамински суплемент. Код Агама које су израсле до пуне величине, калцијум^[4] и витамински^[5] додатак се додају по два пута недељно и ређе, осим ако се не ради о носећој женки или болесној јединки. Воду ретко пију, углавном је уносе кроз воће и поврће.

Ponašanje
Gekoni su bezopasni gmizavci. Veoma su prilagodljivi, pa se lako uklopaju u bilo koju sredinu. Ne boje se ljudi i često se mogu videti u dvorištima i domaćinstvima. Neke vrste se oglašavaju veoma prodornim glasovima. Uglavnom su aktivni noću kada idu u lov na sitnije životinje i insekte. Žrtvu napadaju tako što se nečujno prišunjaju, zgrabe je zubima i njom počnu da udaraju o zemlju ili kamen dok je ne umrtvi. Ako se drže kao kućni ljubimci, gekoni vlasnika prepoznaju po mirisu, ali se ne odazivaju na svoje ime niti ga registruju. Lako se zbližavaju sa čovekom i mogu da se drži u ruci. Ako vlasnik stavi gekona na komad svoje odeće, gekon će se okačiti svojim kandžicama i neće se pomerati dok ga vlasnik ne skloni. Ova vrsta je veoma teritorijalna, tako da nije poželjno držanje dva mužjaka u istom terarijumu. Gekoni kao i većina gmizavaca polažu jaja. Ženka uglavnom polaže jaja u periodu od maja do avgusta i to u više navrata po dva jaja. Smešta ih u rupe, pukotine, pod koru drveća ili ispod kamenja. Nekad se na jednom mestu može naći mnogo više od dva jaja, ukoliko je ženka odlučila da ih položi sve na jednom mestu. Ljuske jaja su u početku lepljive i mekane, a kasnije očvrsnu. Mladi se posle 120 dana izlegu. Neke vrste gekona na Novom Zelandu rađaju žive mladunce.
petopedija-gekon-3
Gekon pozira za Petopediju

Oprema
Kao kućni ljubimac, najčešće se drži leopard gekon. Za njegov život u kućnim uslovima, potreban je veći terarijum od 80x40x30 cm. Podloga treba da bude od peska, treseta ili granuliranog šljunka. Temperaturu terarijuma reguliše lampa ili podni grejači koji održavaju optimalnu temperaturu. Preko dana temperatura treba da bude do 30 stepeni C . Noću temperatura ne treba da padne ispod 22 stepena C. Iako gekoni retko piju vodu, voda treba da im je uvek dostupna i sveža. Gekonima je mesto u terarijumu gde mogu da se skrivaju. Takođe se mogu staviti pustinjske ili druge biljke radi ukrašavanja terarijuma. Gekoni nuždu uvek vrše u jednom uglu i ne ostavljaju neprijatan miris.

Ishrana
Većina gekona lovi noću i hrani se insektima kao što su tvrdokrilci, komarci, bubašvabe, cvrčci, stonoge, noćni leptiri i drugi. Neke veće vrste kao što je kaledonijski veliki gekon, mogu da savladaju i gmizavce, glodare i sitnije ptice. Oni koji su aktivni danju, hrane se biljkama i nektarima. Pacifički gekon je poznat po tome što obožava da jede slatko, pa je poznat i pod imenom „šećerni gušter“. Kada se nalazi u kućnim uslovima, treba ga hraniti insektima i crvićima na svaka dva-tri dana. Takođe im treba davati dodatke ishrani.

Zdravlje
Ukoliko se gekon drži kao kućni ljubimac, treba mu obezbediti adekvatnu negu. Iako gekoni koriste samo jedno mesto za vršenje nužde, redovno čišćenje terarijuma je neophodno da ne bi došlo do narušavanja zdravlja. Kada se gekonima daje hrana, treba voditi racuna da to ne budu insekti pronađeni u dvorištu ili bašti, zbog raznih pesticida kojima su možda zaraženi. Hranu treba kupovati u pet šopovima, a poželjno je davati im i dodatke u ishrani u vidu vitamina i minerala radi održavanja stabilnog imunog sistema. Ako su temperatura i svi ostali uslovi u terarijumu na zavidnom nivou, gekon će biti dobrog zdravlja.

Ova kornjača je isključivo biljojed, voli svakojako povrće, a ponekad pojede i crve, gusenice i sl. U zatočeništvu najčešće jede salate i voće, a ponekad im se mogu dodati crvi brašnari i komadići posnog mesa.